Kosovska energetska korporacija vrši istraživanja o novim nalazištima uglja u ataru sela Kuzmin, u Opštini Kosovo Polje i na privatnim zasejanim njivama. Kako saznajemo, biće iskopano 190 rupa dubine 200 metara. Kuzminčani nisu dali saglasnost za ulazak na njihove njive, niko im je nije ni tražio, a i pored protesta i žalbi i srpskim i kosovskim institucijama, iskopavanja se nastavljaju. Meštani, zabrinuti za svoje zdravlje, bezbednost i imovinu, kažu da će biti prinuđeni i na radikalnije mere.
Meštani Kuzmina su i posle više od 20 godina od završetka oružanih sukoba na Kosovu, suočeni sa uzurpacijom svoje imovine i neovlašćenim upadima na svoja imanja. Pre nekoliko meseci, na osnovu odluke Vlade Kosova od jula 2018. godine, Kosovska energetska korporacija je počela istraživanja za novim nalazištima uglja. Posle iskopavanja na društvenom zemljištu, sada su počeli da to rade i na privatnim njivama, ne pitavši meštane za saglasnost, a meštani koji su se pobunili, naišli su na vrlo grubu i preteću reakciju radnika firme “Bindi”, koja je izvođač radova.
“Postoji jasna procedura kako da se dođe do toga (do dozvole za radove -prim. aut.). Najpre se donosi odluka Vlade ili opštine, na tu odluku građani imaju pravo prigovora u roku od 15 dana, nakon čega se donosi konačna odluka, a uz konačnu odluku i izveštaj procene o eventualnoj šteti i načinu na koji će ona biti nadoknađena. Tek nakon toga se može početi sa izvođenjem radova. U ovom slučaju procedura od početka nije bila ispoštovana”, tvrdi advokatica Jovana Filipović, meštanka Kuzmina.
Dr Stefan Stojković, kroz čiju su se njivu zasejanu pšenicom radnici vozili džipovima, iz samo njima poznatih razloga, i uništili dobar deo useva, dodaje da meštani nemaju ništa protiv javnog interesa.
„Međutim, to se radi na način na koji treba da se radi, dakle da postoji sva neophodna dokumentacija, da svi meštani sela budu obavešteni o tome, da se normalno zatraži pisana saglasnost pre nego što se uđe na nečiju imovinu. Dakle, da se ispoštuju samo osnovne zakonske norme, ništa drugo mi ne tražimo”.
Dr Stojković dodaje da je zabrinut i za zdravlje ljudi, jer nije urađena procena o uticaju radova na životnu sredinu. Preti opasnost od presušivanja bunara odakle se meštani sela uglavnom snabdevaju vodom, ali kako kaže “gde ima uglja, ima i sumporne kiseline”, pa postoji velika opasnost po ljudsko zdravlje. Takođe, mašine rade i noću i danju i buka je neizdrživa, dodaje.
Pre nekoliko dana predstavnici Koosvske energetske korporacije su meštanima ponudili na potpis i blanko saglasnost i troje ljudi je potpisalo, ne znajući šta, nadajući se da će samo tako šteta pričinjena na njihovim njivama da bude nadoknađena.
“Na dokumentu nije naznačen ni broj parcele, ni tačno ime, nema pečat institucije, nema potpisa bilo kakve komisije, predsednika, bilo čega”, objašnjava advokatica Jovana Filipović.
I pored najavljenog sastanka meštana i predstavnika naručioca posla, do toga još uvek nije došlo. U Opštini Kosovo Polje, gde su meštani predali peticiju sa zahtevom da se obustavi dalji tok radova do konačnog dogovora, nisu želeli da prime ni predstavnike sela, ali ni novinare. Posebno drzak i neprijatan je bio opštinski portparol, Ali Topali, koji je advokaticu Filipović i dr Stojkovića, ali i novinare, među kojima i našu ekipu, bukvalno isterao, prvo iz hola, a onda i iz dvorišta opštine.
Odluku o istraživanju nalazišta uglja u ataru sela Kuzmin, donela je Vlada Ramuša Haradinaja u julu 2018. godine, ali ne na privatnim posedima.
Kuzmin je jedino srpsko selo u Opštini Kosovo Polje i u njemu živi nešto više od 250 Srba u 100 domaćinstava.