NVO Komunikacija za razvoj društva (CSD) i „Omonia“ iz Gračanice obavile su istraživanje o tome da li se i u kojoj meri primenjuje i poštuje Zakon o upotrebi jezika u većinski srpskim i albanskim sredinama severno i južno od Ibra, kao i kolika je obaveštenost građana o postojanju Kancelarije poverenika za jezike? Rezultati istraživanja publikovani su na tribini koja je organizovana u Kosovskoj Mitrovici.
Istraživanje koliko se poštuje zakon o upotrebi jezika i kolika je obaveštenost građana o radu i postojanju Kancelarije poverenika za jezike obuhvatilo je četiri opštine: Leposavić i Zvečan na severu i Kosovku Kamenicu i Klinu na jugu i istoku Kosova.
Borba za jezik, rat sa vetrenjačama
Pitanjima jezika, primeni zakona o pravu na njegovu upotrebu u CSD-u se bavi poslednje tri godine. Bez obzira što, kako ističu, borba za jezik sve više podseća na rat sa vetrenjačama, ipak veruju, da su na putu sistematskog rešavanja ovog problema. Sa tribine u Kosovskoj Mitrovici je upućena poruka da se i mediji i organizacije civilnog društva moraju aktivnije uključiti u identifikaciju i rešavenje problema kršenja Zakona o upotrebi jezika i tako podrže rad Kancelarije povernika za jezike.
„Nažalost mi kao organizacija civilnog društva svoje aktivnostu usmeravamo tako da budu ograničene projektima i da se određenom problematikom bavimo samo onda kada imamo konkretan projekat, onda kada imamo konkretne fondove za rešavanje tih problema, retko se dešava da samoinicijativno pokrenemo nešto bez obzira na to što su ti problemi i dalje prisutni u zajednici i otežavaju život svih nas“, ocenio je Ivan Nikolić, direktor NVO CSD iz Gračanice.
Poštovanje zakona o upotrebi jezika nije prioritet političara
Iz Kancelarije poverenika za jezike napominju da su u izveštaju, koji su ranije predstavili janosti, naveli da na Kosovu ne postoji institucija koja doslovno poštuje Zakon o upotrebi jezika. Postoje one koje primenjuju zakon samo u nekim segmentima, ali je s druge strane i veliki broj onih koji ga uopšte ne poštuju i to je stanje koje traje dugi niz godina. U trenutku dok se srpska zajednica suočava sa bezbednosnim, ekonomskim, imovinsko-pravnim problemima Zakon o upotrebi jezika nije prioritet.
Slaviša Mladenović, poverenik za jezike ocenjuje da primena zakona o jeziku, na žalost, nije prioritet ni srpskim ni albanskim političkim predstavnicima.
„Neki prioriteti koje političari navedu kao prioritete za naredne četiri godine jako često potisnu pitanje jezika. Tako je srpskim predstavnicima u poslednje četiri godine prioritet formiranje zajednice srpskih opština, albanskim predstavnicima prioritet je vizna liberalizacija, demarkacija linije razdvajanja sa Crnom Gorom, formiranje vojske Kosova. U takvim uslovima ostaje jako malo prostora da se razgovara o primeni zakona o upotrebi jezika zato su promene u ovoj oblasti na žalost jako spore“, kaže Mladenović
Zakon o upotrebu jezika se različito primenjuje severno i južno od Ibra
Kancelarija poverenika za jezike radi u oblastima rešavanja žalbi, usaglašavanju zakona sa zakonom o upotrebi jezika, izmenama u slučaju da se krši zakon o upotrebi jezika, na komunikaciji i infomrisanju građana.
Istraživanje koje je obavljeno u opšinama Leposavić Zvečan, Klina i Kosovska Kamenica pokazuje da je primena Zakona o upotrebi jezika različita severno i južno od Ibra.
U Opštini Klina, zakon o upotrebi jezika se primnjuje, ali su sva obaveštenja, prevodi dokumenata i nazivi pojedinih opštinsih službi i odeljenja ispisani na jako lošem srpskom jeziku.
Sitacija je u mnogome bolja u Opštini Kosovska Kamenica gde se dvojezičnost poštuje i gde se sva dokumentacija prevodi na srpski, kao i materijal sa skupštinskih zasedanja.
Na kraju publikovanja „Izveštaja o poštovanju i primeni zakona o upotrebi jezika“ mladi glumci iz Gračanice su za učesnike tribine predstavili dve situacije o tome kako izgleda kada je ugroženo pravo na jezik. Posle Kosovske Mitrovice izveštaj će biti predstavljen na tribini koju NVO „CSD“ organizuje u Kosovskoj Kamenici.
(Ovaj tekst je deo projekta „Pravo na jezik – pravo na život“, koji je podržala Kosovska fondacija za otvoreno društvo iz Prištine. Stavovi, zaključci i preporuke, izrečeni u njemu, ne izražavaju neophodno i stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo).
Ivan Miljković