Iako ne govorite albanski, moći ćete da završite sve poslove u opštini Kamenica. U ovoj lokalnoj samoupravi ističu da prevode sva dokumenta, ali da je zbog obimnosti posla i potrebe službe neophodno uposliti barem još jednog prevodioca. Građani znaju da postoji Zakon o upotrebi jezika, ali su neinformisani o tome koje su ingerencije Kancelarije poverenika za jezike.
Na ulasku u Kamenicu, saobraćajni znak, na kome je natpis na srpskom jeziku premazan crnom farbom, kao i većina putokaza prema selima nastanjenim Srbima. To je prvo što primetite kada ulazite u Kamenicu, pitomi gradić na krajnjem istoku Kosova. Međutim, ukoliko po tome procenjujete poštovanje jezičkih prava Srba, pogrešićete.
Naime, i Srbi, i Romi i Albanci sa kojima smo razgovarali, smatraju da je opština Kamenica jedna od retkih, odosno jedina opština na Kosovu po njihovom mišljenju, u kojoj se apsolutno poštuju prava manjina, pa i Zakon o upotrebi jezika. I sami smo se uverili u opštinskoj administraciji da su službenici bili ljubazni u razgovoru sa nama i nismo imali problema da na srpskom jeziku dobijemo informacije koje smo tražili.
Marković Rade (58) iz sela Robovce takođe kaže da nema problema ni u sudu, ni u opštini, ali ni u privatnim prodvnicama, kada je u pitanju sporazumevanje. Kaže da govori po malo albanski, ali zna da njegovi sunarodnici koji ne znaju ni reč albanski, takođe bez problema završavaju svoje poslove.
„Znam da postoji zakon i da su srpski i albanski ravnopravni. Nisam znao da mogu da se žalim povereniku za jezike, nisam znao ni da postoji, ali do sada nisam ni imao potrebe za tim“, kaže Rade, dodajući da se sva pravila u Kamenici poštuju.
Nedžmija Salihi, romske nacionalnosti, takođe potvrđuje da u Kamenici nijedna zajednica nema problema sa poštovanjem Zakona o upotrebi jezika. Ali, i kada bi bilo problema, Nedžmija ne bi znala kome da se žali, jer je prvi put od nas čula da postoji Kancelarija poverenika za jezike.
Zanimalo nas je šta o Zakonu o upotrebi jezika u Kamenici misle pripadnici većinske zajednice i prijatno nas iznenadilo to što većina misli da on treba da se poštuje.
„Najbolje na celom Kosovu se živi u Kamenici. Kod nas se sve poštuje. Ne samo albanski i srpski, nego se poštuje i turski i romski. Kod nas je to normalno i svi poštuju. Gde god idete u opštinu ili za dokumenta, imate zaposlene i Srbe i Albance“, kaže Ševćet Ibrahimaj, dodajući da i on nema problema u većinski srpskoj opštini Ranilug, gde često ide.
Šef Kancelarije za zajednice i povratak u opštini Kamenica Dejan Blagojević, kao i njegovi sugrađani tvrdi da sva dokumenta građani dobijaju po potrebi na jednom od službenih jezika, srpskom ili albanskom.
„Što se tiče upotrebe jezika, ljudi nisu nikada imali nikakvu žalbu, uvek su sva dokumentta koja su tražili, dobijali na svom jeziku, i odluke, i rešenja iz poreske uprave, i iz šumske uprave, i izvode iz katastra, jednom rečju, sve. I u sudu, svaka sudska odluka koja se donese, prevodi se na srpski jezik. Takođe, u opštinskoj skupštini su dva odbornika Srbina i oni dobijaju sav materijal na srpskom jeziku. Imamo prevodioca koji je uvek tu, na komitetima, na sednicama, na javnim debatama“, priča Blagojević, ističući da se i zvanični sajt opštine redovno ažurira i da se sve informacije objavljuju, kako na albanskom, tako i na srpskom jeziku.
Kada je sajt u pitanju, mi nismo stekli takav utisak. Vesti se prevode, to je tačno, ali ima podataka koji nedostaju, a i prevod nije na pravilnom i standardizovanom srpskom jeziku.
To možemo opravdati, jer u opštini, u administraciji od preko 100 zaposlenih radnika, radi samo jedan prevodilac.
Da je jedan prevodilac malo i da se moraju obezbediti sredstva na centralnom nivou za zaposlenje još najmanje dva dobra prevodioca, misli i Sulejman Morina, šef Kancelarije za informisanje:
„Ne samo da ja mislim, nego je to i činjenica, kada je u pitanju Zalon o upotrebi jezika, stanje u našoj opštini je dobro. Ne kažem da je najbolje i da ne može da bude bolje nego što je danas, ali mislim da je sasvim u redu, pošto se sva bitna dokumenta prevode i na srpski jezik i sve što je važno, objavljuje se dvojezično. Hvala Bogu što imamo dobrog prevodioca, ali je on sam i jedini koji to radi. Zamislite, sva dokumenta koja proizvedu sto i nešto ljudi, on prevede na srpski. Ja mislim da dobro stojimo i najveće zasluge za to ima prevodilac“, naglašava Sulejman Morina, obaćajući nam se na perfektnom srpskom jeziku.
Prevodilac, koji je zaposlen u opštini Kamenica, sigurno je jedan od najzaposlenijih ljudi, tvrde njegove kolege. On radi i subotom i nedeljom, a posebno je opterećen kada priprema dokumenta za sednice skupštine i različite izveštaje.
Dok je opštinska administracija Kamenice bila u staroj zgradi, na vratima svih kancelarija su bili dvojezični natpisi sa imenima odeljenje, direktorata i službenika. Sve odluke i oglasi su i na srpskom i albanskom jeziku bile postavljane na oglasnoj tabli. Takođe, promotivni materijal Kancelarije poverenika za jezike, bio je istaknut na vidnim mestima, kako bi i zaposleni i građani mogli da ga vide i da se upoznaju sa svojim pravima i obavezama. Sada se administracija seli u novu zgradu, ali nam odgovorni tvrde da će se Zakon o upotrebi jezika, u potpunosti ispoštovati. U holu zgrade će biti postavljena velika dvojezična tabla sa rasporedom svih opštinskih odeljenja, a na kancelarijama će takođe i na srpskom i albanskom pisati ko i šta tu radi. Obaveštnja o postojanju i aktivnostima Kancelarije poverenika za jezike, biće na vidnom mestu takođe, tako da će svima biti dostupan promotivni materijal sa sloganom „Vaš jezik, vaše pravo u vašoj opštii“. Zaposleni u Kancelariji poverenika su nekoliko puta bili u opštini Kamenica i 2014. i 2015. godine su na njihovu inicijativu opštinski službenici pohađali kurseve albanskog, odnosno srpskog jezika.
(Ova reportaža je deo projekta „Pravo na jezik – pravo na život“, koji je podržala Kosovska fondacija za otvoreno društvo iz Prištine. Stavovi, zaključci i preporuke, izrečeni u reportaži, ne izražavaju neophodno i stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo).
Anđelka Ćup