Opština Zubin Potok obuhvata 64 sela, a u selu Čabra, koje je u sastavu ove opštine od 1986. godine, žive isključivo Albanci. Tačan podatak o broju stanovnika u Čabri nema, a u selu je izgrađena kompletna infrastruktura, nova ambulanta, škola, policijska stanica i administrativna zgrada. Nezaposlenost je najveći problem meštana Čabre, a međuetnički odnosi su uglavnom dobri. Meštani ne plaćaju ni struju ni vodu, kao i ostali stanovnici četiri opštine na severu Kosova.
Albansko selo Čabra na obodu Ibarskog Kolašina
Ibarski Kolašin, kako meštani, ali i geografi, nazivaju teritoriju opštine Zubin Potok, nalazi se u severozapadnom delu Kosova. Ibarski Kolašin, smešten između planina Rogozne i Mokre Gore, prostire se dolinom reke Ibar, koja je dobrim delom potopljena izgradnjom veštačkog jezera Gazivode. Administrativno se graniči sa opštinama Tutin na zapadu, Novi Pazar na severu, Zvečan i Mitrovica na istoku, a na jugu se graniči sa opštinama Srbica i Istok. Opština obuhvata površinu od 335 kvadratnih kilometara i čine je 64 sela, od kojih se neka spominju još u srednjem veku, u hrisovulji kralja Milutina. U 63 sela žive Srbi, a u selu Čabra, u kome su pre 1994. godine 10% stanovništva činili Srbi, danas žive isključivo Albanci.
Zubin Potok se nalazi na magistralnom putu od Kosovske Mitrovice prema Novom Pazaru, do koga se stiže peko prelaza Brnjak. Na pet kilometara pre Zubinog Potoka, levo od magistralnog puta, preko reke Ibar, nalazi se Čabra, selo zapamćeno po događajima iz 2004. godine, kada se dvoje dece iz ovog sela utopilo u reci Ibar, a nakon objavljivanja jedne kosovske televizije na albanskom jeziku, da su zbog toga krivi Srbi iz susednog sela Zupče, došlo je do masovnog napada na Srbe i njihovu imovinu, kao i na imovinu Srpske pravoslavne crkve na čitavom Kosovu. Tako je, nažalost, Čabra postala poznata u celom svetu, po najvećem pogromu koji su Srbi doživeli posle završetka oružanih sukoba na Kosovu.
Foto GračanicaOnlajn: selo Čabra
Niko ne zna koliko tačno ljudi živi u Čabri
Danas se u Čabri živi mirni, kao i pre pomenutih događaja. I tada, kako nam kažu meštani, oni nisu želeli progon svojih komšija. Kažu nam da je policija tu da otkrije šta se desilo, ali su neki novinari požurili da to urade, jureći ekskluzivu ili ko zna šta. Da li zbog toga ili nečeg drugog, Čabrani su i danas nepoverljivi prema novinarima. Ne žele da se slikaju, iako kažu da sa komšijama Srbima iz susednih sela, Zupče i Jagnjenica, uglavnom žive dobro. Danas se, kažu, pod tim podrazumeva da niko nikoga ne napada i ne provocira, kao i da sarađuju, ako je u pitanju neki posao. O nekom druženju, kao što je bilo pre oružanih sukoba na Kosovu, ne može se govoriti, kaže nam šezdesetogodišnji meštanin Čabre, koji ne bi da kaže svoje ime, niti da se fotografiše. Misli da je tako bolje i dodaje da retko ide u Zubin Potok, a njegova deca nikada.
„Deca ne znaju srpski, a i rade u Mitrovici, onoj južnoj. Jedino kada nam treba neka dokumentacija“, dodaje i odlazi, okrećući se da proveri, da li ga možda krijući ne snimamo.
Za vreme oružanih sukoba na Kosovu, većina kuća u Čabri je bila devstirana. Posle rata, kuće su obnovljene i meštani su se vratili. U centru sela, pored velike džamije, spomenik stradalim borcima Oslobodilačke vojske Kosova i na njemu 18 imena.
Foto GračanicaOnlajn: selo Čabra
Koliko ima stanovnika u Čabri, niko ne zna. Poslednji popis koji je sproveo Kosovski zavod za statistiku, na severu Kosova nije održan, pa samim tim ni u Čabri. Jedan stariji meštanin, koji takođe nije želeo da kaže svoje ime, reče nam da u selu živi oko 900 Albanaca, službenik za manjine u opštii Zubin Potok, Ćerkin Veselji kaže da ih ima oko 1400, dok portparol opštine Srđan Vučinić kaže da u opštini Zubin Potok, u selu Čabra živi oko 750 ljudi. Do nekog novog popisa, nećemo lictirati sa brojkama.
Šef kancelarije za manjine u opštini Zubin Potok je Ćerkin Veselji iz Čabre. Po njegovoj proceni, u selu ima oko 1400 stanovnika, iako popis na severu Kosova nije održan 2011.godine, kada je Kosovski zavod za statistiku, popis sproveo južno od reke Ibar.
Meštani Čabre se uglavnom bave poljoprivredom, za šta postoje skoro pa idelani uslovi, kaže Veselji.
„Najveći problem u našem selu je nezaposlenost. Neki ljudi rade u državnim institucijama, neki rade poljoprivredu, a veliki deo meštana živi od novca koji im šalje rodbina iz inostranstva“, objašnjava Ćerkin Veselji od čega žive njegovi sugrađani, naglašavajući da zbog nedostatka posla i neizvesne perspektive, mladi odlaze, uglavnom u zemlje Zapadne Evrope.
Foto GračanicaOnlajn: Ćerkin Veselji
Meštani Čabre su do skoro u selu vadili lične karte i pasoše, a tu su kososka dokumenta vadili i Srbi iz opštine Zubin Potok. Sada se dokumenta dobijaju u zgradi opštine i Albanci normalno i slobodno odlaze u Zubin Potok, tvrdi Veselji, naglašavajući da su međuetnički odnosi između Srba i Albanaca, ovde na krajnjem zapadu Kosova, dosta dobri.
„Mi imamo i trojicu predstavnika u opštini Zubin Potok i kada god ima potrebe, opština nam izlazi u susret i rešava naše zahteve. Do sada nijedan zahtev nije vraćen. Ako je u pitanju održavanje trafo stanice, ili vodosnabdevaje ili grejanje za školu, to sve rešava opštinska administracija“, zaključuje Veselji, pokazujući nam da je u selu izgrađena kompletna infrastruktura.
Infrastruktura izgrađena, ali posla nema
Prolazeći kroz selo, videli smo novi asfaltni put, uličnu rasvetu, selo ima vodu i kanalizaciju. Nova škola je opremljena modernim nameštajem i savremenim kabinetima. Ali, nezaposlenost je ono što mlade odvodi iz Čabre, kao i iz većine mesta na Kosovu, kaže nam Balji Hasani, koji ima 57 godina i koga smo našli kako sakuplja granje i drva za sledeću zimu. Balji živi od socijalne pomoći i kaže da su najteži uslovi za život upravo za seljaka.
Foto GračanicaOnlajn: selo Čabra, nove zgrade administracije
„Posadio sam sada 20 ari crnog luka, ako Bog da, zaradiću nešto. Davali su plastenike, preko Ministartsva poljoprivrede Kosova, aplicirao sam, ali nisam dobio. Šta znam…“, odmahuje glavom ovaj Čabranin i dodaje da ga život nije mazio.
„Treba vam veza da dobijete neku pomoć“, tvrdi, a na naše pitanje ko ima vezu u selu i kako on to zna, nije želeo da odgovori. Neće probleme sa komšijama. U Zubin Potok, kaže da nije išao nikada posle rata.
Foto GračanicaOnlajn: Balji Hasani
„Pravo da vam kažem, plašim se još uvek. Ne znam, ljudi svašta pričaju“, odgovara nam i izvinjava se, jer mora da radi. Drugim rečima, ne želi više da odgovara na naša pitanja. Na naše poslednje pitanje da li plaća struju i vodu, kratko odgovara:
„Ne, pa niko ne plaća“.
Krećemo dalje kroz selo i osim dece koja se voze biciklima, meštani, čim su primetili kameru i naše pres kartice, zatvaraju visoke kapije svojih dvorišta. U selu nova ambulanta, administrativna zgrada i zgrada policijske stanice. Pored kosovske zastave, na administrativnoj zgradi se vijori i albanska, neizbežni dekor u svim albanskim selima, ali i gradovima širom Kosova.
Foto GračanicaOnlajn: selo Čabra
Na autobuskoj stanici u centru sela, ispred spomenika borcima Oslobodilačke vojske Kosova prilazimo starijem gospodinu, koji nam ljubazno otpozdravlja na srpskom, a onda nam malo oštrije kaže da ga slučajno ne snimamo. Ne želi da nam kaže svoje ime, ali pristaje da priča, a mi ćemo ga zvati gospodin X. Kaže da ima devetoro članova porodice i da žive od poljoprivrede. Obrađuje svoju zemlju, ali je iznajmio i pet hektara zemlje od komšije Srbina iz jednog susednog sela.
„Mi stari nekako i živimo, ali mladi nemaju posla. Odlaze preko granice, traže bolji život, ali ih vraćaju iz Evrope. Mnogio više smo očekivali od Republike Kosova, ali valjda će da bude bolje“, kaže nam gospodin X.
Ibar svedoči, rat nisu započeli Zupče i Čabra, ni Zubin Potok i Mitrovica
Izlazimo iz sela i prelazimo most na Ibru, reci koja hrani Čabru. Naime, idelano mesto za poljoprivredu, posebno za povrtarstvo, u ovom kraju stvara upravo Ibar, reka koja deli i koja spaja, reka koja pamti i dobro i loše. Na mostu, klasična kosovska ikonografija, grafit zahvalnosti Americi, na kojem piše: „Ja volim USA“.
This slideshow requires JavaScript.
Na izlasku iz sela, staje skupoceni mercedes i dok snimamo grafit na mostu na Ibru, gospodin u odelu nam se obraća na srpskom.
„Napišite da je rat bio i prošao. A rat nisu započeli ni Zupče i Čabra, ni Zubin Potok i Mitrovica. To su više sile. Mi moramo da živimo i da se poštujemo. Ima mesta za sve“.
Odbornik i portparol opštine Zubin Potok Srđan Vučinić, tvrdi da Albanaca u selu Čabra ima oko 750 i da sa njima opštinska administracija, ali i građani Srbi, imaju korektne odnose i da posle poznatih događaja iz marta 2004. godine, nije bilo nikakvih incidenata. U Skupštini opštine Zubin Potok, Albanci imaju tri odbornika. Zamenici predsedavajućeg Skupštine, kao i gradonačelnika, takođe su Albanci.
Foto GračanicaOnlajn: Srđan Vučinić
“Opština Zubin Potok se zaista trudi da to manjinsko selo ispoštuje na pravi način, baš onako kako bismo želeli da srpsko stanovništvo bude ispoštovano na celom Kosovu. Poslednjih nekoliko projekata, koje smo radili, rađeni su baš u selu Čabra. Kompletno smo opremili nameštajem i drugim potrebnim stvarima osnovnu školu u Čabri, asfaltirali smo sve ulice i završili smo osvetljenje. Trenutno radimo na obezbeđivanje trafoa, kako bismo poboljšali snabdevanje električnom energijom u ovom selu”, kaže Vučinić, posebno naglašavajući da je u Čabru opštinska administracija uložila čak i više sredstava nego u neka sela u opštini Zubin Potok, u kojima su Srbi većina.
(Ova reportaža je deo projekta „Život na manjiski način“, koji je podržala Kosovska fondacija za otvoreno društvo iz Prištine. Stavovi, zaključci i preporuke, izrečeni u reportaži, ne izražavaju neophodno i stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo).
