Prvi čovek Prištine, Špend Ahmeti otkriva zašto se on i stranka kojoj pripada, Samoopredeljenje, protive osnivanju ZSO i dijalogu između Prištine i Beograda, koji bi, po njemu, trebao da rezultira priznavanjem Kosova od strane Srbije. U intervjuu za portal GračanicaOnlajn, Ahmeti navodi da su korupcija i glomazni biroktratski aparat najveći problemi Kosova i da su političari ispraznim i nerealnim obećanjima zloupotrebili demokratiju. Ahmeti je govorio i o sporu sa Srpskom pravoslavnom crkvom oko zemljiša i hrama Hrista Spasa u Prištini i o tome koliko je opština Priština ulagala u naselja nastanjena Srbima.
Ahmeti: Priština je otvoren grad, svaki građanin može da dođe kod mene, da pričamo na srpskom i da rešavamo probleme.
GračanicaOnlajn: Poslednji popis koji je organizovao Kosovski zavod za statistiku, bojkotovao je veliki broj Srba, a nisu se popisali ni svi Albanci. Šta kaže statistika, a koje su vaše procene, koliko je Srba živelo pre konflikta u samoj opštini, koliko u Prištini, a koliko ih je sada?
Špend Ahmeti: Prema informaciji koju ja imam, u opštini Priština je pre rata živelo blizu 40 hiljada Srba. Gračanica je bila deo Prištine, ali sada ne zamo tačan broj. Većina Srba, kao što ste i rekli, nije se odazvala popisu, ali i realnost na terenu je drugačija. U gradu ima nekoliko ljudi po zgradama, to su ljudi koji rade i za Vladu i za međunarodne organizacije, a po selima imamo neke zajednice, kao što je Donja Brnjica sa oko 70 do 80 kuća, Slivovo, gde ih ima veoma malo. Dakle, imamo znatno manji broj Srba nego što smo imali pre rata. Većine njih više ne živi u gradu. Ja sam živeo u zgradi, koja je imala 16 stanova, a pet ili šest porodica su bile srpske nacionalnosti. Posle rata svi su otišli i prodali stanove. Mislim da je to opšta priča Prištine, da je većina Srba napustila ovaj grad ili su prodali stanove 1999. godine ili posle nekoliko godina, preko pregovarača koji su bili profiteri, kako odavde, tako i samih Srba koji su dogovrali da se ti stanovi prodaju. Sada imamo samo srpsku zajednicu po selima, a Gračanica je postala opština sama za sebe. Ima Srba koji su se iselili i žive u Štrpcu, ja,na primer, znam za neke koji su živeli u Prištini, sada žive na Brezovici…
GračanicaOnlajn: Koliko često posećujete pripadnike srpske zajednice u svojoj opštini? Kakvu komunikaciju imate sa njima? Pri tome, ne mislim na političke predstavnike Srba u kosovskim institucijama, nego na obične građane.
Špend Ahmeti: Sa političkim predstavnicima Srba, posebno na centralnom nivou, ne viđam se stalno, ili ako su me zvali, zvali su me za neke pojedinačne ili lične stvari koje su imali u Prištini. Tamo gde smo najviše radili, tamo sam se i sretao sa Srbima, a radili smo dosta u Donjoj Brnjici. Možda i zato što je predstavnik Srba u opštinskoj skupštini odatle i to je najveća zajednica koju imamo u Prištini. Tamo smo rešili dosta problema. Ja se stalno srećem sa građanima, i to najviše sa ljudima iz sela, a ne iz grada. Iz grada se srećem sa Srbima koji rade u vladinim i međunarodnim institucijama, ali oni ne pričaju o problemima, nisu nikada došli da mi kažu koji su problemi, ovo je problem ili ovde nije bezbedno, odnosno da imaju neki problem sa stanom ili u zgradi. To se retko dešava. Sa ljudima iz Donje Brnjice pričamo o kanalizaciji, putevima, rasveti, smeću, dakle o takvim stvarima koje su realni problemi građana.
GračanicaOnlajn: Da li mislite da se Srbi iz grada još uvek plaše i da se zbog toga ne usuđuju da dođu, da pitaju i da potraže rešenje svojih problema?
Špend Ahmeti: Mislim da smo to prevazišli. Posebno smo taj problem prevazišli u mom mandatu. Svaki građanin može da dođe kod mene bez problema, da pričamo i na srpskom i da razgovaramo o problemima. Ja mislim da je Priština otvoren grad. Većina ljudi, a 50 odsto ih je mlađe od 25 godina, hoće da živi. Njihov je model Evropa. Sluša se različita muzika, a dolaze ljudi i iz Beograda, stalno imamo grupe iz Beograda. Evo, sledeće nedelje nam dolazi grupa studenata iz Beograda, ja mislim njih 25. Kada dolaze ljudi iz Beograda, oni žele da se sretnu i sa gradonačelnikom, da vide ko je taj gradonačelnik, ko je ta stranka „Vetvendosje“ (Samoopredeljenje), šta se to priča, kako će oni da „naprave sve“ ako dođu na vlast ovde. Oni dolaze ovde u Prištinu i mi razgovaramo o svim tim problemima. Oni onda šetaju po gradu, sviđa im se grad, ima žive muzike, svi pričaju engleski, niko više ne pravi probleme. Moj cilj, kao i cilj naše stranke, jeste da Priština bude otvoren grad, da ljudi dolaze ovde da žive zato što hoće, zato što im se sviđa.
Imali smo i nekoliko Srba koji su bili ovde i toliko im se svidelo, da su ovde i živeli, ali to je mali broj. Mislim da je većina mladih Srba koji su živeli ovde, kada bi trebali da biraju između Beograda, Niša i Prištine, oni su uvek izabrali ili Beograd ili Niš. Za njih je to prihvatljivije, više Srba je tamo, osećaju se bolje u Srbiji, nego što bi se osećali u Prištini, ali mislim da posle osamnaest, devetnaest godina od rata, to treba da se prevaziđe. Biće vremena, ali ja mislim da je Priština u tom smislu, otvoreni grad.
Šta ćemo sa Slivovom?
GračanicaOnlajn: Da li mislite da se dovoljno ulagalo u sela u opštini Priština, posebno u mestima koja su naseljena Srbima? Sada vas konkretno pitam za selo Slivovo, u kome je pre rata bilo oko 700 Srba, a sada ih ima pedesetak? Šta je urađeno po pitanju infrastrukture? Kada je naša ekipa bila u Slivovu, meštani kažu da je asfaltni put, umesto do seoskih kuća preusmeren do albanskog naselja na Koznici ili Kukavici, kako meštani zovu taj deo. Tu su i nove velelepne vikedice. Da li vam je to poznato?
Špend Ahmeti: Za taj put nemam informacije, ali ću pogledati. Prištini pripada 550 kvadratnih kilometara, pa ne mogu sve da znam, ali mislim da to nije urađeno po nekom planu. Da li mislim da smo dovoljno ulagali? Nikada! Nikada ne mislim da smo uradili dovoljno za sve. Dakle, pogledaću šta se desilo sa tim putem
GračanicaOnlajn: Držimo za vas za reč. Pitaću Vas to uskoro ponovo.
Špend Ahmeti: Takođe mislim da je dobro što je ostalo njih pedesetoro koji hoće da žive u opštini Priština. Mi ćemo se truditi da im pomognemo. Dakle, videću šta je konkretno urađeno tamo.
Mislim da smo više uradili u Donjoj Brnjici. Verovatno zato što njih ima samo pedesetoro i ljudi iz Slivova nisu došli ovde kod nas da se žale i da nam kažu probleme koji ih muče. Možda nismo dovoljno uradili u Slivovu, a mogli smo da uradimo više. Svakako, to ću pogledati i drago mi je da ste postavili to pitanje.
GračanicaOnlajn: Možete li javno da mi obećate da ćete u Slivovu pomoći jednoj povratničkoj porodici, koja želi da ostane tu da živi, koja ima svoju zemlju, koja želi da napravi kuću na svojoj zemlji, ali već godinama ima problem jer ne može da dobije građevisku dozvolu, odnosno dozvolu za preinačenje poljoprivrednog zemljišta u građevinsko? To je selo, nije grad, zašto postoji toliki problem?
Špend Ahmeti: Slušajte, mnoga obećanja koja su političari na Balkanu dali više nemaju nikakvu vrednost. Ali, ja vam kažem da ću to pogledati. Bolje je da vi mene držite za reč i za nekoliko meseci da ponovo obavimo intervju, da me to isto pitate i da vidite da li smo problem rešili. Za to nema nikakvih problema.
Ponavljam, najveći problem balkanske politike je postala „reč“ i ona je izgubila svoju vrednost.
Održaću reč i ispuniti svih 12 obećanja koje sam dao građanima. Na kraju mandata tražiću od njih da izvade papir i pogledaju da li su obećanja i ispunjena.
O rečima i vetru
GračanicaOnlajn: Da li gradonačelnik Prištine drži reč ili i njegove reči samo idu u vetar?
Špend Ahmeti: Ja mislim da drži, jer smo mi jedini koji smo dali tih 12 obećanja. Na kraju mog mandata, u oktobru, tražiću od građana da izvade papir iz svojih džepova i da vide koliko smo toga ispunili od 12 obećanja koje smo dali.
Kupili smo autobuse, otvorili sedam obdaništa, sada otvaramo još jedno, tako da smo udvostručili broj obdaništa u Prištini. Od 17. marta ćemo imati vodu 24 sata. Pogledajte, 30 godina nije kupljen nijedan autobus, sada smo kupili 51. Dvadeset godina nije otvoreno nijedno obdanište u Prištini, sada smo otvorili sedam. 20 godina nismo imali vodu 24 sata, sada ćemo je imati. Krenite po ambulantama u Prištini, a pozivam i građane srpske nacionalnosti da ih obiđu i vide kakve usluge pružamo i kakve uslove imamo. Mislim da smo bolji od privatnog sektora, radimo bolje i jeftinije analize, pošto se ne plaćaju takve usluge i imamo i potrebnog medicinskog materijala tokom cele godine.
Nema korupcije u našoj administraciji, obustavili smo ilegalnu gradnju, pa neka ljudi odluče. Na kraju, danas imamo demokratiju, može da se glasa za svakoga.
Dvojezičnost na delu: napiši prijavu, pa ćeš videti
GračanicaOnlajn: Kada smo kod rešavanja problema, kako je i da li je opština Priština rešila problem dvojezičnosti, odnosno poštovanja Zakona o upotrebi jezika? Pre nego što nam odgovorite, želim da vas upoznam da je naša ekipa bila ovde pre desetak, petnaestak dana da razgovaramo sa službenicom u Kancelariji za zajednice i da zakažemo intervju sa vama i tada smo doživeli malu neprijatnost. Momak, koji je bio obučen u uniformu obezbeđenja, u hodniku, osim što nas nije razumeo kada smo mu se obratili na srpskom, što razumemo, bio je veoma drzak. Obratio nam se na albanskom i rekao da bi trebalo da pričamo albanski, jer je ovo Republika Kosovo, a ne Srbija. To može čoveka i da povredi, ali sam navikla i posle sedamnaest godina meni je to bilo smešno. Dakle, da li se poštuje dvojezičnost?
Špend Ahmeti: Mi kao opština moramo da budemo primer za sve građane. I sada, kada smo davali imena ulicama, mi smo imali problema da objasnimo ljudima zašto smo dali jednoj ulici ime Kosta Novaković. Ili, nekim ulicama su promenili imena samo zato što je bilo „vić“ na kraju. Kada su došli građani da razgovaraju sa mnom, pitao sam ih da li znaju ko je bio Kosta Novaković? Oi su galamili, vičući da ne mogu ulice u Prištini da nose imena Srba. Ponovo sam ih pitao da li znaju ko je bio Kosta Novaković. Rekao sam im da prvo treba da znaju ko je bio Kosta Novaković, da znaju da je on bio prvi srpski socijaldemorata, trebalo bi da znaju šta je on pisao o Kosovu i o svemu tome šta se ovde desilo, pa posle da dođu ovde da pričamo o tim stvarima.
Naravno, nije sve okej i ne možemo da se pravimo da je ovde raj na zemlji, ali kažem vam kako smo regulisali administraciju i kako smo sve rešili. Mi smo i od OEBS- a dobili pohvalu za ono što smo uradili na dvojezičnosti. Naš je cilj da nijednom građaninu, ne samo srpske nacionalnosti, već i turske, bošnjačke ili bilo kojedruge, ne sme da se uskrati nikakva usluga u Prištini zato što ne zna jezik.
Da li neko iz obezbeđenja, odnosno iz privatne kompanije, može da vam kaže: „Zašto pričaš na srpskom?“, može da se desi, ali vi isto tako možete da napišete prijavu. Posle te prijave, videćete kakve ćemo mi mere preduzeti i prema firmi i prema onima koji rade, kako se to više ne bi ponovilo.
Sa GračanicaOnlajnom u Slivovo
GračanicaOnlajn: Pre nego što pređemo na zakon o javnim službama, vratiću se još jednom na Slivovo. U razgovoru sa meštanima, saznali smo da su intenzivirane krađe u tom mestu. Žalili su se i Albanci i Srbi, koji kažu da i znaju ko su lopovi, odu i prijave, ali policija ne uradi ništa posle toga. Da li ste kao gradonačelnik upoznati sa tim i možete li da pomognete u borbi protiv kriminala u sredinama nastanjenim Srbima? Možete li, na primer, pomoći da se pojačaju patrole policije zbog krađe?
Špend Ahmeti: Ja nemam opštinsku policiju, ali mogu da im kažem da u nekom delu opštine Priština postoji problem. Takođe imamo i Komitet za bezbednost u zajednici i na sednicima tog komiteta, mi se srećemo svaka dva meseca. Idem na svaki sastanak kome prisustuvju i predstavnici zajednica. Od Srba, imamo predstavnike lokalnih zajednica i predstavnike Srpske pravoslavne crkve. Ako Komitet ne zna za probleme u Slivovu, onda je najbolje da mi pozovemo jednog predstavnika Slivova da dođe na te sastanke, pošto se tu nalazi i policija i priča se o tome koji su problemi.
Na primer, Srpska pravoslavna crkva pre tri godine je rekla da su bile dve krađe u crkvi u selu Devet Jugovića. Policija je to uzela da istražuje i pronašla je neke lokalne meštane koji su krali u crkvi. Znači, ovo je problem koji može da se reši, samo je meni potrebna informacija, pošto ja ne obilazim stalno ta sela, pa ni Slivovo. Sada kada znamo ovo od vas, ja ću da vidim koji je to prblem, možda i zajedno sa GračanicaOnlajn odemo u Slivovo u posetu. Baš bih voleo to da vidim.
GračoanicaOnlajn: Mi smo spremni da odemo sa vama u Slivovo i veleli bi smo da vidite kako ljudi tamo žive. U selu ima porodica koje žive u jako nehumanim uslovima, ali to morate sami da vidite.
Špend Ahmeti: Da.
Kada nam neko kaže da treba da bude zaposleno pet ili 10 procenata manjinskih zajednica, to ništa ne znači ako nije dato pravo opštini da to uradi bez konkursa ili putem konkursa samo za zajednice.
Srbi u opštinskoj administaciji
GračoanicaOnlajn: Vratimo se na Zakon o javnim službama. Koliko se, gradonačelniče, u vašoj opštini poštuje Zakon o javnim službama, odnosno, koliko imate u opštinskoj adminisitraciji zaposlenih pripadnika manjinskih zajednica? Imate li ih uopšte?
Špend Ahmeti: Ima, ali da li ih ima dosta i po zakonu, nisam siguran, to treba da proverim. Imamo i jedan veoma dobar komitet za zajednice koji radi na projektima koje samo zajednice predlažu. To je još jedan mehanizam, kako bi se doneli projekti. Taj komitet vodi Nenad Miladinović iz Donje Brnjice i u njemu ima odbornika iz Skupštine opštine iz svake stranke. Pošto imamo Kancelariju za zajednice, tu se predaju svi projekti, ili iz Slivova, ili iz Brnjice, ili iz neke druge manjinske zajednice. Tu mi stalno delimo deo budžeta za te projekte. Da li ima radnika manjinskih zajednica po procentu koji se traži, ne znam i nisam siguran, ali isto, nisu nam dali pravo da na osnovu tog zakona, na primer, zaposlimo nekoga ko može da dobije više poena zbog nacionalne pripadnosti. Uvek nam vrate ako se neko posle žali i dobije na sudu. Znači, kada nam neko kaže da treba da bude zaposleno petili 10 odsto manjinskih zajednica, to ništa ne znači ako nije dato pravo opštini da to uradi bez konkursa ili putem konkursa samo za zajednice.
GračanicaOnlajn: Znači, to zavisi od centralnog nivoa?
Špend Ahmeti: Da.
GračanicaOnlajn: Malopre, na početku našeg razgovora, rekli ste da i vi mislite da je u Prištini pre rata živelo više 40 hiljada Srba. Da li ih danas ima, osim onih koji rade u institucijama?
Špend Ahmeti: Ima ih stotinak.
Za mene je veći problem zemljište nego sama zgrada crkve. Četiri hektara u univerzitetskom kampusu je uzeto i tu više nema mesta ni za šta, a studenti traže nove zgrade.
Šta će biti sa hramom Hrista Spasa?
GračanicaOnlajn: Po našim procenama, ima ih više od stotinak, ali ima tridesetak onih Srba koji nikada nisu odlazili iz Prištine. Kada smo ih posetili, rekli su nam da ne žele više da budu deo bilo kakve statistike. Priština je, dakle, dobila novo ruho, a jedino što u njoj podseća na Srbe, jesu dve pravoslavne crkve i nažalost, groblje, koje smo danas obišli i videli smo da je više od dve trećine spomenika porušeno. Od dve crkve, jedna je predmet spora. Imate li ikakvu saradnju sa Srpskom pravoslavnom crkvom, jeste li ikada razgovarali oko problema sa hramom Hrista Spasa? Zašto je ta crkva toliki problem? Iz crkve kažu da imaju sva potrebna dokumeta, a sa druge strane imamo skoro svakodnevne zahteve studenata da se crkva sruši ili da joj se promeni namena. Šta će biti sa hramom Hrista Spasa?
Špend Ahmeti: Iz crkve nikada nisu sa nama zvanično pričali, zato što Srpska pravoslavna crkva ima problem da priča sa prištinskom administracijom zbog nepriznavanja Republike Kosova. Ja mislim da je to glavi problem.
Dosta međunarodnih predstavnika je bilo kod mene da pitaju za ovaj problem.
Prvo, to nije samo opštinsko pitanje. Za nas je pitanje i problem same izgradnje, pošto smo mi kompetentni za izgradnju u gradu. Ja sam rekao da nemamo nikakv dokument o izgradnji i da bi bilo dobro da SPC u procesu legalizacije, donese dokumenta koja su imali, pošto kažu da imaju dozvolu. Mi nemamo nikakve informacije o tome. Oni nisu hteli da podnesu zvaničan zahtev našoj administraciji.
Ja sam to poručio i preko međunarodnih predstavnika, ja sam to rekao i Savi Janjiću na jednoj zajedničkoj večeri pre dve ili tri godine, kada smo pričali o tome i sada ponavljam, to nije samo opštinski problem.
Ako pogledamo taj politički problem, ja sam pokušavao da objasnim i međunarodnim predstavnicima i srpskoj zajednici da je to veoma osetljivo pitanje, pošto je to pravljeno devedesetih godina kada je oduzeto oko četiri hektara univerzitetu, takozvanim vanrednim merama. Ta odluka je donesena u Skupštini Srbije pošto je oduzeta autinomija kosovskoj skupštini. Univerzitetskom kampusu je oduzeto četiri hektara zemlje da bi se gradila srpska pravoslavna crkva. Na otvaranju te crkve došao je i Arkan, koji je bio glavni gost. To ima na jutjubu i to ljudi znaju. Nema osetljivijeg političkog pitanja za Albance u Prištini nego što je ta zgrada. To treba svi da znaju.
GračanicaOnlajn: A takođe i za Srbe, koji smatraju da im se krši pravo na veroispovest?
Špend Ahmeti: Ako je problem da Srbi nemaju zemljište ili crkvu za ispovedanje svoje vere, to mi kao opština možemo da rešimo, pošto postoji zakon i oni mogu da podnesu zahtev za izhradnju crkve i da traže zemljište. Mi po zakonu treba da odgovorimo na to. Ova crkva ima istoriju i to nije samo opštinsko pitanje i ja to stalno pričam.
Žalio se zbog toga Univerzitet i svaki političar ovde je upotrebio to pitanje i pričao kako je to simbol Miloševićevog režima, iako Milošević tada nije bio baš u najboljim odnosima sa SPC. Ja mislim da je još gore, jer je tada ovde bio Arkan.
Problem je i to što je ta odluka donesena u vreme privremenih ili prinudnih mera, kako se to tada zvalo, i to stvara još veći problem. Ako znamo da je prva odluka UNMIK-a kada je došao, bila da se svaka odluka koja je bila diskriminirajuća, poništi, zašto to niko tada nije odneo u sud i pitao da li je ta odluka o oduzeminju zemljišta univerzitetu i davanje crkvi, odluka koja sadrži diskriminaciju. Sada, kada smo imali poslednji slučaj, rekli su mi da čiste crkvu. Nismo imali nikakav zvaničan zahtev u kome kažu da je to čišćenje crkve.
GračanicaOnlajn: Zar treba dozvola za čišćenje crkve, gospodine Ahmeti?
Špend Ahmeti: Da vam kažem, Vlada je u prvoj godini mog mandata htela da mi da ključeve. Rekli su: „Evo ti ključeva od crkve.“ Ja sam rekao, ne, jer ja ne mogu da preuzmem odgovornost za tu zgradu, jer nemam ni policiju, nemam ništa. Onda svaki put kada se nešto desi, ljudi će da dođu kod mene.
Da se vratim na ono čišćenje. Pozivali su građani, nekoliko desetina njih i pitali da li znamo da se oko crkve gradi i mi smo tamo otišli, odnosno ja sam morao odmah da pošaljem inspekciju i treba poslati inspekciju čim neko zove.
„Šta radite ovde?“ Odgovrili su da čiste, ali su krečili i stavljali prozore. Znate, to su hteli da završe, ali ako nema dozvole, ne može da se radi. To je moja zakonska odgovornost. Ako budete aplicirali za dozvolu, onda je to drugi proces, ali kada nećete ni da komunicirate sa mnom jer sam ja gradonačelnik Prištine u Republici Kosovo, onda imamo velike problem.
Inače, za groblje, svaki put kada je SPC tražila od opštinske administracije da se očisti i kada su nam rekli da će doći ljudi iz Srbije da posete groblje, mi smo groblje očistili.
Tražili su ogradu za srpsko groblje u Ajvaliji, naravno, napravili smo. Imali su imovinskih problema oko crkve Svetog Nikole, kada su nam se obratili, rešili smo i to. Sve te probleme rešavamo. Ja sam rekao da smatram sve verske zajednice ravnoravnim i sa svakom verskom zajednicom imam korektan odnos.
GračanicaOnlajn: Da li to znači, gospodine Ahmeti, da ćete da rušite hram Hrista Spasa, naravno ne vi lično…?
Špend Ahmeti: Apsolutno nismo u toj fazi, jer znam da je to osetljivo političko pitanje. Nije momenat da ja sada donesem neku političku odluku i da se ponosim time kako sam to uradio, iako bi ljudi želeli da se takva odluka donese. Ponavljam da je to osetljivo pitanje, ali razumem i da je sa druge strane osetljivo pitanje. Bilo bi dobro da se to reši na drugačiji način.
GračanicaOnlajn: Da li mislite da to može da se reši tako što biste vi kao prvi čovek grada seli sa predstavnicima SPC i razgovarali o tome?
Špend Ahmeti: Svi naši predlozi, kao na primer da se ta zgrada završi i postane javna zgrada, a ne crkva, su odbijeni. Oni su rekli apsolutno ne i da neće da pričaju ni o čemu, osim o tome da tu mora da bude završena crkva. To je uvek problem i zbog čega bismo mi pregovarali, ako je to tako.
Ali, ja kažem, da sam ja predsednik Vlade Republike Kosova, to bih rešio drugačije. Mi bismo se sreli i videli bismo kako da rešimo taj problem.
Samo da vam kažem da je za mene veći problem zemljište nego što je zgrada. Četiri hektara u univerzitetskom kampusu je uzeto i tu više nema mesta ni za šta, a studenti traže neke nove zgrade. To je taj veliki problem. Zgrada se nalazi samo na malom delu zemljišta koje je tada oduzeto i problem zemljišta je veći problem, ali to za mene nije opštinsko pitanje.
Ne mogu ja da raspravljam o imovini i ko je to kome predao, pošto je to i sudsko pitanje i pitanje centralne vlasti. Ja mogu samo da pričam o zakonu o gradnji. U Prištini postoji 46 hiljada ilegalno izgrađenih objekata, a pošto nemamo i za ovu crkvu nikakav dokumenat, to je za nas ilegalna gradnja.
Ako me pitate da li su svi koji su nelegalno izgradili objekte aplicirali za legalizaciju, apsolutno ne. To je problem na celom Kosovu, a kod nas od 46 hiljada, mislim da imamo blizu 7 hiljada za legalizaciju. Da li to znači da ćemo rušiti 39 hiljada objekata? Apsolutno ne i nismo mi ludi sada pa da krenemo da sve to rušimo. Čekamo promenu zakona, pa da vidimo šta možemo da uradimo.
GračanicaOnlaj: Malopre ste spomenuli crkvu Sveti Nikola u Prištini i povraćaj njihove imovine. Po nekim mojim informacijama, tamo je u pitanju još jedna uzurpirana zgrada i kojoj je Kosovska agencija za borbu protiv korupcije. Da li to može da se reši i da li se rešava?
Špend Ahmeti: Mi imamo dva problema, a prvi je katastarski registar. Naš katastar nema sve informacije pošto je 1999. godine beogradska administracija oduzela dosta tih knjiga. Zbog toga smo mi pokušavali, ne samo za vreme mog mandata, nego i pre 1999. godine, da se gradi taj katastar. Na primer negde imamo grafiku, a nemamo pisano i obrnuto i sada kada neko dođe kod nas i kaže da je to njegova zgrada… Imamo dokumenat u katastru da ta zgrada pripada opštini. I kada neko kaže da to nije opštinsko zemljište nego privatno, njegovo, mi ne možemo samo da promenimo to u katastru i da promenimo vlasnika. Treba nam ili sudska odluka, dakle neko treba da tuži.
Ako SPC misli da je neka zgrada njena, a Kosovska agencija za privatizaciju kaže da će to prodati, to mora da se reši na sudu kako bismo mi mogli da nešto napravimo.
Ja sa Kosovskom agencijom za privatizaciju imam četiri ili pet sporova za našu opštinsku imovinu. Još se borim za onu zgradu u kojoj je bio bioskop „Omladina“, pošto u katastru piše da je to opštinska zgrada, a oni su je dali u proces privatizacije. Pitao sam ih jesu li normalni. Oni nam kažu da odnesemo dokumenta. Sada smo na sudu i borimo se za to. Međutim, mislim da će još dugo biti tih problema, jer nam nedostaje katastarski registar.
Tolerancija nije dobra reč. To je kada nekog mrziš, pa treba da ga tolerišeš. Ja sam više za reč prihvatanje. Važno je da uradimo nešto što će biti prihvatljivo za sve.
Da živimo normalno i Špend i Slobodan
GračanicaOnlaj: Pre nego što vam postavim nekoliko političkih pitanja, koja je Vaša poruka Srbima koji žive u opštini Priština?
Špend Ahmeti: Moja poruka je ista kao i svim građanima. Ja bih hteo da ljudi ovde žive normalno i za mene nije važno da li se neko zove Špend ili Slobodan. Za mene je mnogo važnije da li oni imaju posao, da li imaju dobar zdravstveni sistem, da li imaju dobre škole, puteve, dakli svi ti problemi su za mene važni. To su stvari o kojima stalno pričam.
Molim svakog srpskog građaina koji ima probleme, da se javi opštini i mi ćemo pokušati da rešimo taj problem, ne zato što su Srbi, nego zato što su građani Prištine.
Smatramo da tako treba i to ne samo na lokalnom nivou, nego i na centralnom. Na primer, mi smo radili pijace za farmere, odnosno poljoprivredne proizvođače, dakle samo za ljude koji proizode. Uvek sam pričao i lokalnim vlastima u Gračanici, dajte da srpski poljoprivrednici dođu u Prištinu i da ovde prodaju bez posredniika. To je najbolja integracija, jer ljudi imaju interes da sarađuju.
Inače, ako kažemo da neko treba da bude na nekoj slici sa Albancem i obratno, to nije dobro. Termin tolerancija nije dobar i dovoljan. Tolerancija je kada nekoga mrziš, pa treba da ga tolerišeš. To nije dobra reč. Ja više pričam o prihvatanju. Dakle, pričamo: ti si Srbin, briga me što si Srbin, ja sam Albanac, briga tebe što sam ja Albanac. Važno je da radimo nešto i da napravimo rešenje za sve.
To je teško i ne može da se uradi preko noći. Ja sam protiv brzih rešenja, ja sam pre za to da radimo tri, četiri godine, ali da rezultat na kraju bude mnogo bolji, nego što je rešenje postignuto preko noći. Da li možemo da promenimo mišljenje svih i da tebi, kada pričaš na srpskom, neko nešto ne kaže? Mislim da ne možemo preko noći, ali radim na tome da posle pet godina to ne bude uopšte više problem.
O bakama i barakama
GračanicaOnlaj: U samom gradu imate dve starice, Srpkinje, jedna živi u barakama u blizini stadiona u vrlo nehumanim uslovima, a jedna živi u barakama u blizini Radio Kosova.
Špend Ahmeti: Da.
GračanicaOnlaj: Šta će da bude sa tim barakama i da li te žene imaju ikakvu mogućnost da negde bude smeštene? Koliko ja znam, trenutno je u toku raspodela stanova u Vašoj opštini za socijalno ugrožena lica. Iz vaše službe sam saznala da nikada nijednog Srbina nije bilo na spiskovima dobitnika stanova za socijalno ugrožene. Kako to komentarišete i može li se pomoći barem tim ženama, koje sam spomenula?
Špend Ahmeti: Da li su na spisku dobitnika, ne znam, sigurno ne. Moje još bolje pitanje je da li su ikada aplicirali i da li su se prijavili za stan.
Mi trenutno imamo 329 porodica koje imaju potrebe za stanom. To smo sada uradili ovim poslednjim procesom i to je moj prvi proces dodele stanova. Mislim da će to da bude najbolji proces koji smo ikada imali u opštini. Delićemo 50 stanova, a to znači da će nam ostati 279 porodica bez stana, ali radimo na programu da za sledećih tri do pet godina napravimo rešenje za sve.
To znači da će biti rešenja za sve.
Mi sada imamo privremena rešenja na po šest i 12 meseci, imali smo u kontejnerima osam porodica koje smo slali po stanovima, a sada će da dođe vreme i za te barake kod univerziteta, jer ćemo mi tamo da napravimo jedan veliki parking. Kada bude došlo to vreme, rešićemo taj problem tu i ja znam da mi tu imamo 29 stanara, ljudi koji su radili na univerzitetu i to ćemo da rešimo.
Ja sam tamo porastao, živeo sam preko puta, u toj ulici i ja znam sve ljude koji su tamo živeli. Znao sam ih i po imenima, ali sada baš ne znam da li tamo živi jedna starica o kojoj pričate.
Mi znamo, to ljudi zovu stanovi i barake, ali znam da tu ima oko 12 do 15 kvadratnih metara za svaku porodicu i da to nisu nikakvi uslovi.
Mi ćemo za sve da napravimo rešenje u sledeće tri ili dve godine. Radimo na tom programu kako bismo rešili te probleme. Voleo bih da vidim i građane srpske nacionalnosti da apliciraju za te stanove, pošto opština Priština radi za sve.
Nisu ti stanovi samo za albanske porodice koje žive u teškom stanju, to su stanovi za sve porodice koje žive u teškom stanju. To je još jedna socijalna integracija. Koja je razlika između srpske i albanske starice koje žive u teškim uslovima? Nikakva.
GračanicaOnlaj: Trebalo bi da nema razlike.
Špend Ahmeti: Da.
Saradnja sa centralnim nivoom vlasti je nikakva i centralna vlada pokušava da blokira sve što smo mi do sada uradili na lokalu. Priština je velika opština i tu se od 1999. godine slilo više od tri milijarde evra. To je velika politička i ekonomska moć i oni ne mogu da zamisle da Priština više nije pod njihovom ili kontrolom njihove stranke.
Priština između lokalnog i centralnog
GračanicaOnlajn: Recite mi sada, gospodine Ahmeti, kakva je saradnja sa institucijama na centralnom nivou? Da li ste vi zadovoljni kao pri čovek najveće kosovske opštine, sa ulaganjima, saradnjom i uopšte kako se opštini pomaže sa centralnog nivoa?
Špend Ahmeti: Nikakva je saradnja i ja mislim da su oni pokušali da blokiraju sve što smo mi uradili.
GračanicaOnlajn: Koji oni?
Špend Ahmeti: Pa centralna vlada, zato što ja mislim da je ovde borba sistema. Mi smo došli ovde, dali smo ta obećanja i zaustavili smo ilegalnu gradnju, nema nikakve afere u prištinskoj opštini, a mene su blokirali godinu dana za kupovinu autobusa.
GračanicaOnlajn: Da li vas blokiraju možda zato što ste iz opozicione stanke?
Špend Ahmeti: To je sigurno, ali ja mislim da kada ljudi vide šta se ovde dešava, mislim na teritoriji opštine, onda će to želeti i u drugim opštinama i da će to želeti i na centralnom nivou. Zato je za njih (za centralni nivo prim. aut.), veoma važno da ljudi ne vide šta se ovde radi.
Ne mogu da razumem da smo mi za jedan potpis iz Vlade, godinu dana čekali na te autobuse. To smo mi mogli da imamo još prošle godine.
Ali ja znam zašto su oni to blokirali.
Zato što sada autobuse puno ljudi vidi na ulicama grada, svako ide tim autobusima i ljudi traže da se kupi još autobusa.
Centralna vlast nam je sabotirala svakojake projekte. To je ta balkanska politika. Ne znam da li se to dešava negde u Evropi.
Priština je velika opština i tu se od 1999. godine slilo više od tri milijarde evra. To je velika politička i ekonomska moć i oni ne mogu da zamisle da Priština više pod njihovom ili kontrolom njihove stranke.
Kosovska administracija ima 70 hiljada radnika, što je ogromna administracija za jednu državu od jedva dva miliona stanovnika.
Svi bi u politiku
GračanicaOnlajn: Koliko mislite da Priština ima trenutno stanovnika?
Špend Ahmeti: Ja mislim oko 350 hiljada, a po zvaničnim podacima 197 hiljada. Kada pogledamo satove za struju, vodomere, plaćanje smeća, na osnovu svega toga vidimo da je veliki broj ljudi ovde. Samo 70 hiljada ljudi radi za Vladu Kosova. Naravno, nisu svi iz Prištine i ja mislim da su većina njih iz…
GračanicaOnlajn: Koliko? Sedamdeset hiljada???
Špend Ahmeti: Da, toliko ih radi za administraciju.
GračanicaOnlajn: Da li je to malo previše za Kosovo koje ima manje od dva miliona stanovnika?
Špend Ahmeti: Naravno da je previše, ali je zato ovde politika tako jaka. Zato svako veče na televiziji gledamo debate političara. Gde to ima da nam svako veče po četiri, pet ljudi po dva sata pričaju o politici? To je zato što je to jedini izvor zapošljavanja i svi gledaju političare da im nađu neko rešenje, jer nema ni firmi ni proizvodnje i takvih stvari.
Znači, to je velika administracija, plus mi imamo oko 60 ili 70 hiljada studenata, koji žive u Prištini devet meseci godišnje. Imali smo 20 hiljada studenata Prištinskog univerziteta 1999. i 2000. godine, a sada imamo 40 hiljada. Zašto? Pa bolje da si student nego da si nezaposlen.
Ako ne možemo da otvaramo radna mesta, otvorićemo mesta za studente i neka se svi dobro osećaju jer su studenti, ali na kraju opet ne otvaramo radna mesta.
GračanicaOnlajn: U slučaju nekih narednih parlamentarnih izbora i pobede vaše stranke na njima, da li ćete se zalagati da se smanji tu administracija na centralnom nivou?
Špend Ahmeti: Mi smo stranka levog centra i nama nije cilj samo da se smanji taj broj, već nam je cilj da ekonomski razvoj postignemo preko proizvodnje.
GračanicaOnlajn: Kada je reč o proizvodnji, svi pre izbora to obećavaju. Međutim, mi ne vidosmo fabrike.
Špend Ahmeti: Pa zato što nema nikakvog plana, dok mi imamo plan kako to treba da uradimo.Na primer, mi sada uvozimo sve što jedemo. Prošle godine, luk iz Egipta, beli luk iz Kine, a ovde nam se zemlja ne radi.
Mi nećemo da proizvodimo televizore, barem ne u prvih dvadeset godina, a ko zna šta će posle da se desi, ali možemo da imamo svoj paradajz i kupus, možemo dosta mleka da proizvodimo, a posle možemo neki čips, neku preradu i te stvari.
Kosovo ima milion i 700 hiljada stanovnika, to je predgrađe Njujorka ili svakog velikog grada u Evropi. Znači, nećemo mi ovde da izmislimo vodu i sve je veoma jasno kako treba da se radi, ali ova centralna vlada više radi auto puteve i druge puteve, nego što misli o proizvodnji.
GračanicaOnlajn: Zašto mislite da se grade ovoliki putevi kao da su najveći problemi ifrastrukturni?
Špend Ahmeti: Zato što se lakše krade na tome, a onda svaki put traje manje od jednog mandata. Na kraju, pred izbore izađete i kažete da ste izgradili 100 kilometara puta. Sada ja izađem u oktobru na izbore, a mi smo izgradili 200 kilometara puteva u Prištini. Da li je to neki uspeh? Pa nije, svako može to da radi i to je veoma lako.
Međutim, da poboljšaš zdravstvene uslove, da napraviš bolju administraciju…Pričamo o školama, ne o zgradama, da ne pričamo kako sam izgradio dve škole, nego da vidimo šta se uči u tim školama. Znači, svako hoće da gradi puteve, svako hoće da bude ministar saobraćaja, niko neće da bude ministar zdravlja ili obrazovanja.
Ko je rek’o korupcija?
GračanicaOnlajn: Imali smo i u Ministartvu zdravlja korupciju, čini mi se?
Špend Ahmeti: Ne samo u Ministarstvu zdravlja, već na još dosta adresa, ali to nije samo problem Kosova, već čitavog Balkana.
GračanicaOnlajn: Spomenuli ste problem korupcije na Kosovu.
Špend Ahmeti: Zloupotrebili smo demokratiju, u smislu da kada izađeš na izbore obećavaš 200 hiljada radnih mesta. To teoretski nije moguće za četiri godine, ali ne znaju ni ljudi da to nije moguće.
Možete da zamislite kada većina ljudi nema posao i dođe političar i kaže da će otvoriti 200 hiljada radnih mesta. Onda čovek pomisli da je to super i da će dobiti radno mesto. Mala matematika ti kaže da to nije moguće, dakle to je čista laž.
Posle tri godine ljudi se čude kako neko nije mogao da otvori 200 hiljada radnih mesta. Pa ne može.
Trebalo bi da ekonomski rast bude 12 procenata i to pet godina zaredom, pa da otvoriš toliko radnih mesta. To su samo Kina i Turska uradile u svetu u poslednjh deset godina i sada će kao Kosovo to da uradi. Pa ne može to!.
GračanicaOnlajn: Spomenuli ste korupciju, a upravo su korupcija i demarkacija granice sa Crnom Gorom, dva glavna problema zbog čega građani Kosova, jedini sa ovih prostora, ne mogu da putuju bez viza u zemlje Evropske unije. Kako to komentarišete i kako mislite da će da se reši?
Špend Ahmeti: Kada je demarkacija u pitanju, mi mislimo da je problem u osam hiljada hektara koje bi trebalo dati Crnoj Gori. Mi slušamo i Đukanovića i Crnu Goru, odakle poručuju da im ne treba ni metar Kosova. Znači, mi smo spremni da sednemo opet, da vidimo koji je problem.
Jedino ko neće da sedne da razgovara,to su Hašim Tači i Isa Mustafa. Ja mislim da je to zbog toga jer su potpisali, pa svako njihovo priznanje da ovo nije bila dobra demarkacija, znači da su oni pogrešili. Zato oni insistiraju na ovome i insistiraju više od Crne Gore. Ja to nikada nisam video da neko insistira više da da zemlju, nego što ta zemlja traži.
GračanicaOnlajn: I predsednik i premijer, kao i komisija za demarkaciju tvrde da se nikakva zemlja ne daje.
Špend Ahmeti: Pa sada, oni se ili prave…Ja sam tamo bio i sreo sam se građanima i oni nikada nisu plaćali porez Crnoj Gori i uvek smo mi gradili do te granice put. To tamo može da se vidi i ko je tamo ikada bio, zna da je to bio deo Kosova.
Bilo je različitih mogućnosti da se to reši, pošto mi nemamo nikakv interes za lošu saradnju s Crnom Gorom. Za mene i za stranku Samoopredeljenje, saradnja sa Crnom Gorom je veoma važna, ali ne na način da se preko dogovora i pregovora prođe samo ovako, pošto oni imaju katastar, a ni nemamo. Najveći problem je kod Hašima Tačija i Ise Mustafe. Ja islim da to nije jedini problem za liberalizaciju, ali sada su to kao pronašli…
GračanicaOnlajn: Šta je po vašem mišljenju još problem?
Špend Ahmeti: Korupcija. Koliko je političara visokog nivoa u zatvoru ili u sudu zbog korupcije? Ili smo mi Švedska pa nemamo nijednog korumpiranog političara? Ili smo Danska, koja je prva u svetu u borbi protiv korupcije?
Kako da dve abnormalne države normalizuju odnose?
GračanicaOnlajn: U Skupštini Kosova je donesena rezolucija da se prekinu pregovori sa Srbijom dok se ne oslobodi Ramuš Haradinaj. Kako vi to komentarišete i da li bi možda to trebalo prepustiti sudu?
Špend Ahmeti: Vi znate naše mišljenje o pregovorima sa Srbijom. Mi nismo protiv pregovora, ali smo protiv pregovora bez principa. Pregovori ne mogu da budu cilj i da stalno budemo u nekom dijalogu, da se slikamo u Briselu i sve izgleda da je super. Ljudi baš nisu najbolje međusobno, iako se Vučić i Tači slikaju stalno.
Mi smo tražili da Srbija preuzme odgovornost za prošlost. Takođe, mi imamo dve abnormalne države. Imamo Srbiju koja smatra da je Kosovo još uvek njen deo, a mi takođe nismo sto odsto nezavisni zbog našeg Ustava i tako redom. I sada dve abnormalne države treba da normalizuju odnose među sobom.
Mi smo za to da se prvo normalizuju dve države, a posle će normalizacija odnosa da bude normalan tok stvari.
Kada to kažem, mislim na to kada Srbija kaže da je za pregovore, a sa druge strane pokušava da spreči Kosovo da uđe u sve međunarodne institucije, čak i u EU.
Hteli su neki plesači da idu na takmičenje za pesmu Evrovizije, a Srbija je napisala pismo da ne mogu jer su sa Kosova. To ne izgleda da je dobronamerno, niti je u cilju uspostavljanja boljih odnosa između Srbije i Kosova.
I sada, za Ramušom Haradinajem je opet izdata poternica, iako je bio dva puta u Hagu i rekao da će opet ići ako treba, a ako pogledate Vučića, Nikolića i Dačića, i oni su bili 1999. godine na vlasti i jedino vreme kada su SPS i Srpska radikalna stranka bili zajedno, bilo je to 1999. godine. To su isti ljudi koji su bili tada i treba onda za svima da se raspišu poternice i da se dele dosijei.
To je bio konflikt između dve države, tako da se mi ne slažemo sa tim poternicama, a za dijalog znate. Mi smo uvek bili za to da se dijalog zaustavi dok se ne uspostave principi, odnosno šta će da bude na kraju dijaloga.
GračanicaOnlajn: Kažete da je bio konflikt između dve države. Pa 1999. godine to nisu bile dve države?
Špend Ahmeti: Ali sada jesu. Mi možemo da se pravimo i da Srbija kaže da je ovo njen deo, ali nije. Nije. Šta misli Vučić? Kaže da nikada neće priznati Kosovo. Šta misli? Šta misli Nikolić, šta misle svi drugi? Ako nikada neće priznati Kosovo, onda šta? Hoće li da vrate Kosovo, hoće li da pokušaju vojskom ili čekaju da Amerika oslabi i da Rusija postane jača i ko zna šta sve može da se desi? Možemo tako da razmišljamo stalno.
Umesto ZSO decentralizacija po građanskim principima
GračanicaOnlajn: Šta čekaju kosovski političari kada je u pitanju Zajednica srpskih opština ili Asocijacije opština sa srpskom većinom?
Špend Ahmeti: Ja nisam za zajednicu i nisam za bilo kakvu podelu. Ja mislim da je pogrešno kada neko kaže da ne mogu da budem komandir policije u Mitrovici samo zato što sam Albanac i mislim da je to diskriminacija. Ja nikada ne bih rekao da komandir policije u Prištini mora da bude samo Albanac, pošto Albanac i Srbin nije nikakva kvalifikacija. To ne znači ništa. Ako sam Albanac, ne znači da sam dobar ili loš komandir policije. Ja mislim da je sigurno i realno da će komandir policije na severu da bude Srbin i tu nema nikakvih problema, ali nije dobro da mi zabraniš da to može da bude i Albanac.
Ja ne verujem u te stvari da je samo srpski sudija dobar za srpskog građanina. Ne mislim da je tako, niti mislim da je dobar albanski sudija samo zato što je Albanac i da treba samo on da sudi Albancu. Apsolutno ne. Ja se žalim na ovaj sudski sistem. Znate šta mi rade svakog dana? Nema to veze sa nacionalnošću. Mi se borimo protiv istih stvari, to stalno pričam.
Zajednica je pokušaj da probleme rešimo brzo i da kažemo: „Znate šta, mi ne možemo sa Albancima, oni ne mogu sa nama, hajde da se odvojimo ovde.“
Ja bih pre išao na to da radimo decentralizaciju na građanskim principima. Znači, za iste ingerencije koje ja imam kao predsednik opštine, borio bih se da ih ima i Leposavić, ali kao opština, a ne samo zato što je tamo srpska zajednica.
Hajde da mahalama damo više odgovornosti. Hajde, ali za sve, bez razlike ko tu živi, a ne da delimo ovako. Kosovo je ionako malo i ja mislim da nama treba više kontakata, a ne Srbi sa Srbima, Albanci sa Albancima, živećemo tako i hajde na kraju da gradimo i zidove, da se ne vidimo uopšte i tako ćemo da živimo.
Ja ne verujem u to, ne bih živeo u toj državi i apsolutno ne bih hteo da živim u toj državi u kojoj se delimo na nacionačnosti.
Nema pomirenja bez suočavanja sa prošlošću
GračanicaOnlajn: Na početku našeg razgovora smo pričali o vašim kontaktima sa građanima srpske nacionalnosti. Imate li kontakte sa političarima srpske nacionalnosti, kako na Kosovu, tako i u Srbiji?
Špend Ahmeti: Na Kosovu imam i sreo sam se i sa Srpskom lista kada su došli poslanici ovde. Oni su tražili sastanak kako bi se upoznali sa time kako žive Srbi u svim opštinama. Sa Kostićem iz Gračanice kontaktiram pošto smo opštine koje se graniče. Na primer, ako ima neki đak koji želi da ide u školu u Gračanicu, pa mu treba prevoz odavde do Gračanice, mi to plaćamo, a pokušavamo i da vidimo šta još možemo da uradimo za Gračanicu pošto je to manja opština. Sa Branimirom Stojanevićem smo imali kontakte, ne slažemo se uvek, kao na primer što se nismo složili oko zgrade crkve, ali barem razgovaramo i slažemo se za neke druge stvari. Dakle, sa srpskim političarima na Kosovu imam kontakte, ali iz Srbije, ne.
GračanicaOnlajn: Malopre ste spomenuli školu i to da srpska deca odavde idu u školu u Gračanicu. Ima li izgleda da u Prištini proradi neka škola na srpskom jeziku ili neka katedra na Univerzitetu, ako ne Univerzitet?
Špend Ahmeti: Za univerzitet ne znam, treba pitati njih. Ovde imamo osnovu školu na srpskom jeziku u Brnjici.
GračanicaOnlajn: Mislila sam na grad Prištinu.
Špend Ahmeti: Ako bude potrebe, zašto da ne?! Imamo dosta razreda za bošnjačku zajednicu u dve škole ovde i nema nikakvih problema. Imamo i četiri razreda za tursku zajednicu. Priština je otvoren grad. Ako bude potrebe i budemo imali dosta srpskih đaka, kojima je potrebna škola, nema nikakvih problema.
GračanicaOnlajn: Gospodine Ahmeti, da li su se Srbi i Albanci pomirili, ako nisu, kada će se pomiriti ili su još uvek u konfliktu?
Špend Ahmeti: Nisu se pomirili jer se još nismo suočili sa prošlošću. Ja mislim da će to da bude moguće samo kada svako od nas sazna šta se desilo sa svakim članom porodice i kada ljudi budu osetili pravdu.
Naravno, život nije uvek pravedan, ali u smislu da saznamo šta se sve dešavalo i da prođemo kroz te teške stvari.
Ne može da bude kao što kažu Evropljani, prošlost je prošlost, vi treba da se bavite budućnošću. Jeste, ali kada je u Evropi neko takvo pitanje, oni se time bave više od nas. Kad mi neki Grk priča o tome kako treba da ostavim prošlost iza sebe, a oni se sa Makedoncima ne slažu već dvadeset godina za ime ili na primer, Nemci sa Francuzima. To je važno.
Ne kažem da treba da se sto odsto bavimo samo prošlošću, ali je to važno zbog osećaja pravde. I kada bi Srbija na kraju rekla da će priznati Kosovo, pošto je to realnost, ali da treba da se dogovorimo oko prava Srba na Kosovu, to bi bilo malo drugačije.
Bilo bi malo drugačije kada neko preuzme odgovornost.
Nema nikakvih problema da mi preuzmemo odgovornost za sve za šta bi trebalo, ali sve ovo što sam rekao, veoma je važno da bismo se na kraju pomirili.
Ja mislim da još nismo dotle došli. Može da se pomiri Tači sa Vučićem zbog ličnih interesa, jer mislim da imaju dosta ličnih interesa i jedan i drugi, ali ljudi kao ljudi veoma teško, posebno Albanci sa Srbima u generalnom smislu.
Znate, ne može neko iz Beograda o tome priča, a niti je ovde bio devedesetih godina, niti je ovde živeo posle rata. Ja znam šta se desilo, znam kako ljudi žive
GračanicaOnlajn: Na kraju, da li ove godine očekujete parlamentarne izbore i da li je vaša stranka spremna za njih?
Špend Ahmeti: Mi smo spremni uvek, ali ja sam rekao i u našoj stranci i uvek govorim, neka oni pričaju o izborima, a mi moramo da radimo. Kao što je Tito govorio o ratu, da treba da budemo spremni kao da će se desiti sutra, a da živimo kao da ga neće nikada biti. Tako i mi treba da radimo kao da neće da bude bude izbora, ali da budemo spremni kao da će da budu sutra.
GračanicaOnlajn: Hvala, gospodine Ahmeti.
Špend Ahmeti: Hvala i Vama.
Anđelka Ćup